Ima tako tih nekih priča koje vas nateraju da se zapitate da li prava ljubav uopšte postoji. I ako postoji, da li će doći ikad u naš život. Često se i zapitamo da li to može da traje.
Koliko puta slušamo o iskrenim ljubavima koje nisu opstale zbog drugih, zbog prevare, on mene nije dovoljno voleo, ona je pružala premalo pažnje i vremena, daljina nas je razdvojila, majka je kriva, rodbina, prijatelji... Možemo u nedogled da nabrajamo zašto neke, velike, ljubavi nisu opstale. I na kraju svake takve priče se javlja čuveni kliše ´sve ljubavi su tužne´, ´velike ljubavi nemaju srećan kraj´ i sl.
Moraću da vas razočaram. Možda su to i bile velike ljubavi, ali samo u tom trenutku. Doživljavate ih kao prave jer ste fokusirani na njih. Samo u njih gledate. To je vaš ideal vrednosti, vaša mera, lična mera po čijoj dužini merite i ostale. A šta ako vaša mera nije tačna? Šta ako je posve pogrešna? Onda ste neke ljubavi možda precenili a neke podcenili. Jeste li se možda zapitali da li je vaš sistem vrednosti pogrešan? Da mislite da je dobro nešto što je zapravo daleko od dobrog. Uviđate li poentu? Ne? Hajdemo detaljnije. Onaj ko je odrastao u uverenju da je za dobar život nužno patiti, mnogo patiti, zacelo će patnju tražiti u svemu i po količini patnje će meriti kvalitet svog života. Ako ima puno patnje znači da je život vredeo.
Shvatate sada? Nije strašno kada neka ljubav ne uspe, ali je strašno, i godinama nakon, tu ljubav doživljavati kao pravu. Za pravim ljubavima ne patite ceo život, one vam stavljaju osmeh na lice ceo život. Prave ljubavi vas bodre i u svakom trenutku navijaju za vas, čak i kada gubite. Čak i tada vi ste njihovi heroji. One vas dižu, uvek i svugde. Zbog tih ljubavi vaš pad i ne boli puno, jer znate da će vam pružiti ruku i otresti prašinu. Daju vam slobodu da budete ko jeste, jer znaju da samo slobodna osoba nikad nema razloga da beži. Žeđ za begom imaju samo zarobljenici. Prave ljubavi ne varaju. Varaju samo oni koji nisu sa pravima, pa deliće prave skupljaju u svakome, a nikad ih ne nađu. Nađu ih samo u vidu jedne osobe, zato pravi ne varaju prave, sve imaju u njima, i više im ne treba. Prave ljubavi ne slušaju druge, zato što veruju u sebe a samim tim i u svoju ljubav. Njihov glas je jači. Pravi su pravi i kada ih deli par metara i stotine kilometara, uvek ostaju jedna ljubav u dva tela. Pravi su pravi i kada je teško. Upravo na tome se pokaže ko je original a ko lažnjak. Kao kad dijamant stavite na sunce. Šta ćete videti? Kristalno jasne dugine boje. Takve su i prave ljubavi u nevolji, kristalno jasne, bez trunke senke. Nepokolebljive. Zbog pravih ljubavi ne patite, možda je ovo i najveća zabluda pravih ljubavi. To ne znači da su oni zbog kojih patite loši, oni vam samo pokazuju da nisu pravi. Budite im zahvalni i, dođavola, idite. Samo idite. Pravi vam neće doći tako što ćete graditi, po sto puta, porušeno. I za kraj, pravi ne ide iza vas ili ispred vas, on ide pored vas, držeći vas za ruku, hrabro u svemu.
To je moja mera pravog i prave ljubavi. Ne merim buduće ljubavi po prošlim, propalim. Da bi svako od nas napravio svoju meru pravog, mora prvo da spozna šta mera nije. Da bi ste shvatili šta želite, prvo morate da znate šta ne želite. Nema u tome ništa loše. Na kraju krajeva vi krojite sve, a kakvo će odelo biti pokazaće vam da li vam je mera dobra ili ne.
