Mona Liza! Stoprocentno sam sigurna da ne postoji osoba na svetu kojoj na pomen tog imena ne zasija u glavi čuvena slika. To je samo jedan od razloga zbog kojeg se Leonardov biser smatra jednim od najvećih remek dela svih vremena. Rekla sam jedan jer slika i posle više od pola veka nastavlja da intrigira. Zapravo, od samog početka je obavijena velom tajni, a vremenom su se samo umnožavale. Od savršene magličaste tehnike, slikarevog britkog uma, imaginarnog pejzaža, lepote zagonetne dame, tajnih simbola, hiljade i hiljade teorija zavere, opšteg ludila i histerije koje godinama izaziva, pa sve do opsednutosti i osmeha koji tera čak i u smrt. Uskoro ću vam predstaviti sve tajne koje, čuvena lepotica, krije ali prvo moramo početi od činjenica i opteg znanja.
Mona Liza ili la Đokonda, kako je još i zovu, je slika Leonarda Da Vinča. Smatra se, a kasnije je i utvrđeno, da je na slici predstavljena mlada firentinska žena (madona-žena, skraćeno mona) Elizabeta Đokonda, devojački Gerardini, supruga bogatog trgovca svile Frančeska Del Đokonde.
Navodno, Lizin bogati i dosta stariji muž, je unajmio Leonarda da izradi portret njegove žene. Leonardo je portret radio oko 4 godine. Zanimljiva je činjenica da Mona Liza zapravo nikada nije sasvim završena, pa je on na kraju nije ni dao poručiocu već je odlučio da je zadrži za sebe. Koliko je ona njemu bila dragocena, govori i činjenica da se nije odvajao od nje i da ju je uvek nosio sa sobom. Ipak, na kraju je sliku prodao francuskom kralju Fransoi I koji ju je izložio u dvorcu Amboaz.
Slika je iznenađujuće mala, dimenzije 76,8 x 53 cm, pa se ubraja u slike malih dimenzija. Pripada renesansnom pravcu a oslikana je uljanim bojama na daščici topole sfumato tehnikom koju je Leonardo usavršio do krajnjih granica. Ja sfumato tehniku zovem i magličasta tehnika jer ne postoje jasne linije i ivice, prelazi su paučinasti a Leonardo je bio kralj te tehnike. Zanimljivo je i to da se potezi četkice ne vide ni na rendgenskim snimcima. Raspored elemenata je priramidalni zbog čega slika odiše spokojstvom, a taj utisak povećava i opuštenost same Lize, njene smirene ruke koje su podjednako osvetljena zajedno sa licem i grudima. Ona sedi uspravno u isto vreme odavajući utisak pristupačne i rezervisane žene. Pogled je i topao i hladan, u isto vreme i nevin i izazivački pa posmatrač ima utisak kao da ga ova italijanka u isti mah začikava i zavodi. Pejzaž iza je nestvaran u bukvalnom smislu. Horizont sa desne strane je viši i izgleda kao da je posmatran iz pričije perspektive, dok je priroda sa leve strane dosta bliža. Ova dva pejzaža se nikako ne mogu stopiti u jedan, prestavljaju dva pejzaža na istoj slici. Slika nosi inventarni broj 779. i nalazi se u Luvru u Parizu, glavnom gradu Francuske.
Mona Liza je očarala i čuvenog Napoleona koji ju je držao u svojoj spavaćoj sobi, a znao je satima da gleda u nju. Ali to su samo nepotvrđeni podaci. Posle Napoleonovog poraza, slika je vraćena u Luvr. Kustosi Luvra su sliku 1940. godine sakrili, kako ne bi dospela u ruke nemaca, a ponovo je izložena 1947. godine.
Čuvena je i krađa slike 1911. godine od strane Vićenca Peruđe. Italijan, koji je radio u Luvru, je želeo da je vrati kući, u Italiju, ali je uhvaćen 1913. godine. Malo je reći da su Parižani bili u delirijumu zbog krađe. Danima su, na mesto gde je slika bila izložena, donosili cveće i poklone. Interesantno je i to da je čuveni Pablo Pikaso bio jedan od osumnjičenih za krađu jer je često kupovao kradene umetnine.
Po povratku Mona Lize u Luvr 1913. godine, ona postaje još poznatija, iako joj popularnosti ni pre nije manjkalo. Ona je za ceo svoj vek do sada primila na hiljade ljubavnih pisama i poklona a takođe ima i svoju e-mail adresu. Iako je samo slika, terala je i na ubistva. Ostalo je zabeleženo da se jedan umetnik bacio sa četvrtog sprata pariškog hotela zbog nje a u oproštajnoj poruci je rekao da se godinama borio sa njenim osmehom. Dok se jedan obožavalac ubio pred njom iz vatrenog oružja.
Fatalna ili ne ne znamo, ali znamo da je prilično izdržljiva, pa tako nije odolevala samo vremenu i brojnim restauracijama, već i napadima. Prvi put je napadač bacio kiselinu koja je oštetila donji deo slike, drugi put je bačen kamen koji je razbio zaštitno staklo i izazvao štetu na slici koja je i dan danas vidljiva na Lizinom levom laktu. Zatim je na nju takođe i bačena šolja sa kafom. Od tog trenutka zaštićena je blindiranim staklom. Danas u Luvru postoji posebna prostorija u kojoj se izlaže samo ona.
Liza je i bila na turneji po velikim metropolama: Vašingtonu, Njujorku, Tokiju, Moskvi.
Iako ima dosta činjenica koje su, ruku na srce i zanimljive, još je i zanimljivije kada se pomešaju sa teorijama, tajnama i misterijama, a njoj to kao da godi jer joj je popularnost direktno proporcionalna vremenu koje prolazi. Pa hajdemo konačno i njih da pomenemo.
Zagonetan ili ne, Lizin pogled svakako nešto krije. Silvano Vićenti je otkrio simbole L i V u Lizinom desnom oku, što može da označava Leonardove inicijale. Zatim je dodao da most u pozadini otkriva broj 72, mada 7 može biti i slovo L. Na slici se još nalazi i broj 149 a simboli u levom oku su nejasni ali se najverovatnije radi o slovima C, E i B. Istraživanja su pokazala da se radi o autentičnim simbolima koje je u sliku uneo sam umetnik, što isključuje mogućnost da ih je neko naknadno uneo. Vićenteu nije bilo jasno kako neko i ranije nije primetio simbole jer, kako ističe, lako su uočljivi. Ističe i to da je Da Vinčo bio poznat po porukama koje je slao preko simbola. Tako da je Liza zapravo zagonetka. On se takođe zalaže i za ekshumaciju Leonarda Da Vinča čiji nas razlog vodi do sledeće zanimljive teorije.
Mada postoje dokazi o Lizinom identitetu to ne sprečava brojna nagađanja o istom. Najintrigantnija verzija je ona po kojoj je ona ni manje ni više do sam Leonardo, vešto prikriven iza ženskog lika dok se smeje sakrivajući upravo tu tajnu. Naime, neki umetnici su pronašli sličnosti između Lizine glave i Leonardovog čuvenog portreta u crvenoj kredi. Dokaz im je i ukrasna traka na dekolteu Lizine haljine koja je precizno i vešto naslikana a koja se na italijanskom naziva vinco, pa naučnici sumnjaju da je to majstorova igra reči. Upravo zbog toga i postoji zajednica koja traži njegovu ekshumaciju.
Postoji, takođe, još puno verzija ko bi mogla da bude Liza. Nagađanja idu i do Leonardove majke, njegovog navodnog ljubavnika pa sve do njegovog primera idalne žene. Sa ovim zadnjim bi se i mogli složiti s obzirom da je, od kako se pojavila, zaista fatalna.
Jeste li primetili da ona nema obrve? I o ovome se, naravno, raspravlja. Misli se da su dame iz visokog društva tog vremena prikrivale ili uklanjale obrve zbog mode, mada Leonardov savremenik i biograf, Đođo Vazarije, je u ono vreme zabelžio da je slika toliko realistična kao da je živa, da joj se čak i dlake na obrvama vide pojedinačno kao da izlaze iz živog mesa. I naučnici su došli, istraživanjem, do zaključka da su zaista postojale obrve koje su vremenom izbledele ili oštećene usled jedne od mnogih restauracija.
Zatim imamo i poznatu Mona Vanu (Monna Vanna) koja je pripisana Leonardovim učenicima, ali analizama koje su sproveli kustosi, veruje se da je dobar deo ovog crteža u uglju izradio upravo Leonardo. Žena koja je nacrtana je gola i predpostavlja se da se upravo zbog toga zagonetno smeši, ili možda još zbog nečega...? Nije baš mali broj onih koji veruju da je to prvobitni crtež Mona Lize jer je Leonardo za svako svoje delo pravio pripreme i skice, a sličnost je zaista neverovatna. Procenite sami.
Sledeća teorija nam govori da je Liza androgena, tj. da je mešavina Lize Gerardini i Leonardovog gej ljubavnika i šegrta Đakoma Kapriotija poznatog i po nadimku Salai. Pošto je portret podvrgnut savremenoj infracrvenoj analizi i ispitivanju istoričara umetnost Silvana Vinćetija došlo se do tih rezultata. Ovakve tvrdnje žestoko obacuje stručnjak za Leonardova dela, istoričar umetnosti Martin Kemp.
Ako ste mislili da stvar ne može biti komplikovanija onda ću morati da vas razočaram. Mnogo je komplikovanije nego što mislite. Zato vam sad predstavljam Mona Lizu iz Ajzlverta. Sporna slika je oko 40 godina provela u podrumu jedne švajcarske banke. Naučnim analizama je utvrđeno da je nastala između 1501. i 1505. godine i da je na osnovu tehnike i proporcije zasigurno delo Leonarda. Predpostavlja se da je Leonardo nju, nedovršenu, isporučio Lizinom mužu pre odlaska iz Italije, negde 1506. godine a da je poznatu verziju iz Luvra najverovatnije naslikao oko 1516. godine u Francuskoj. Mona Liza iz Ajzlverta je znatno mlađa. Nju je 1913. godine kupio Hju Blejker iz Ajzlverta po čemu je slika i dobila ime. Danas je u vlasništvu švajcarskog konzorcijuma. Da napomenemo još i da je, gore pomenuti, Martin Kemp osporio njenu autentičnost ali se nikad nije odazvao na poziv da dođe i lično je ispita.
Da se sad opet vratimo na Mona Lizu iz Luvra, tačnije na pejzaž sa te slike. Italijanska istoričarka umetnosti Karla Glori tvrdi da je uz pomoć simbola sakrivenih na slici, uspela da utvrdi pravu lokaciju pejzaža sa slike. Ona tvrdi da broj 72 koji se nalazi ispod mosta a iza Mona Lize, je ustvari poslednji broj godine 1472. Te godine je u selu Bobijo koji se nalazi na severu Italije, zaista postojao most. Zvao se Ponte Gobo ili Ponte Vekio ( Stari most ) i srušen je upravo te godine izlivanjem reke Trebije. Ona veruje da je taj broj upisan kao uspomena na taj događaj.
Za kraj ću vam ostaviti najzanimljiviju teoriju koju želim da sami istražite. Verujte mi, nije zanimljivo kad vam drugi sve serviraju. Naime, imamo jednog ruskog naučnika, Mihaila Anikina, koji tvrdi da je 1998. godine izneo svoje stavove da Mona Liza predstavlja Isusa Hrista i Devicu Mariju te da simboliše crkvu. On je to podelio sa američkim kolegom Vilijamom Stenom. Sten je od njega zatražio da date zaključke podeli sa svojim poznanikom, autorom ´Da Vinčijevog koda´, Denom Braunom. Anikin je dozvolio uz napomenu da pisac navede da je on autor te zamisli, što posac nije uradio. Dalje ćete morati sami...
La Đokonda je preobimno delo, što zbog genijalnosti što zbog nas ljudi koji joj ne damo mira. Ne može se, kao ni jedna slika, opisati sa par reči u kolumnama, blogovima, forumima pa čak ni u knjigama. Važno je zapamtiti i shvatiti da slike itekako govore, jasno govore, ali ne rečima već emocijama. Emocijama u vama samima.
Uskoro i dokumentarac posvećen Mona Lizi na kanalu ➽ Svet Po Mome
