Iskreno, imala sam na umu drugu temu o kojoj sam htela pisati ali mi se ova sama nametnula. Mislim da je ovo nešto na šta svi mi treba da obratimo pažnju, ukoliko istinski radimo na sebi. Moram odmah na početku da napomenem da ovome ne prilazite površno, već zađite duboko u suštinu da bi ste sasvim shvatili.
Naime, zašto smo mi, uvek, ono što vidimo u drugome i šta to znači? Ja volim da ovu činjenicu, jer ona je zaista činjenica, nazovem ´efekat ogledala´. Možda se to i zove tako, nisam sigurna, ali to i nije bitno. Poenta je da nikad u drugome, ma ko on bio, ne možemo videti nešto što već nemamo u sebi. Pokušaću ovo da objasnim primerom koji me je i inspirisao na post.
Pre par dana sam trebala da dam novac za kiriju. I kako gazdarica nije mogla da dođe, poslala je ćerku. Govorim o starijoj gospođi, u srednjim godinama. Ona je došla, razmenile smo par kulturnih reči gde sam joj ja dala novac i to je to. Ceo razgovor nije trajao ni 5min, od kojih sam ja tri puta ponovila jednu istu, banalnu, rečenicu jer me gospođa nije čula dobro. E sad, pre nego što pređem na stvar, moram, radi lakšeg razumevanja, da objasnim jednu crtu mog karaktera. Ja sam jako praktična osoba. Nisam neki tip koji voli da se preterano intimizira, pogotovo sa ljudima koje viđate jednom u mesec dana i sa kojima ste na ćao-ćao. Volim da kažem šta imam i završim temu, bez uvijanja i sl. Verovatno me zbog toga mnogi smatraju za nadmenu pa sam tako i ovoga puta popila strašne kritike. Stvar je u tome da me je danas majka pitala zašto sam bila ´bezobrazna´i ´drska´ (i još mnogo sočnih opisnih prideva) prema gazdaričinoj ćerci, na šta sam ja ostala u šoku. Mislim se: ˝kako brate, kad, šta˝? Ono, ništa mi nije jasno o čemu žena priča. Posle tog prvog šoka kažem ja sebi: ˝ma šta sad, pa ne mogu ja birati reči i uništavati svoj mozak mislima da li ću se nekome svideti˝. I tu ja opet, po hiljaditi put dobijem potvrdu da zaista koliko god se vi trudili biti ok prema drugima, oni će vas uvek videti onako kakvi su oni. Još jedan, odličan primer je taj gde sam JA uvek u svakome videla osobu koja daje lažna obećanja, dok nisam osvestila da sam JA upravo takva.
Poenta ove moje priče je da nikad ne krivite sebe kada u drugima vidite nešto loše i ne krijete se iza one čuvene (svi su ovo bar 1 izjavili): ˝ali on/ona je prosto takav/a, to je FAKT˝. Ne, nije fakt. Ta osoba je takva jer ste je VI izabrali videti takvu, a sve dok se budete krili iza te fraze nećete se maći sa mesta. Sledeći put, umesto što nekoga etiketirate kao: drsku, bezobraznu, iskompleksiranu, nadmenu, lažljivu, itd. zapitajte se da li baš vi imate negde duboko u sebi te osobine. Mene je ova vežba toliko osvestila da radim na sebi. Toliko sam svojih loših uverenja, osobina i predrasuda ovako ´izlečila´. Zauzdajte malo ego sledeći put kad dobijete poriv da po nekome ´opletete´, i preispitajte sebe. Iskoristite to da učite od sebe. Tako rastete i baš tako se postaju oni neverovatni i veliki ljudi za koje kažete da su harizmatični i uspešni. Uspešan čovek uči iz svojih grešaka, nije mu fokus na tuđim.
Ostavite druge da budu onakvi kakvi su i okrenite se sebi i razmislite kakvi ste vi zapravo. Znam da ovo sve nije prijatno čuti, ni meni nije bilo jednom davno. Ali, zaista, sad ne bih vodila srećan i ispunjen život da nisam ovo jednom osvestila, prihvatila (najteži korak) i svesno promenila.
Za kraj, želim vam da takođe osvestite kako vam nije potrebno da spustite drugog nekim ´ali zaista je tako´ komentarom, već da shvatite da ste i bez toga fenomenalni.
Нема коментара:
Постави коментар