Jeste se ikada zapitali da li postoje dobri ljudi? Ko se ovo najčešće pita? Onaj ko ih ne poznaje. A šta je sa vama? Mislite li za sebe da ste loši ili dobri? Ovaj post posvećujem onima koji se pitaju da li dobri ljudi postoje.
Pre nego što fokus stavimo na te dobre ljude, hajde da nešto uradimo. Sedite i razmislite o sledećem - Kada ste zadnji put poklonili nekome nešto? Pažnju, lepu reč, poljubac, zagrljaj, novac za hranu, odeću, savet... Kada ste prećutali uvredu i progutali kritiku? Kada ste učinili nešto za potpunog stranca koga više nikada nećete videti? Kada ste nahranili gladnog psa na ulici? Kada ste rekli ˝izvini˝ pošto ste uvideli da ste loše postupili? Kada ste nekome rekli ˝volim te˝? Kada ste zadnji put nekoga zaštitili? Kada ste oprostili?
Ja sam uverena da ste bar nešto od ovoga napravili. Jer, za nekoga, ovo su sitnice. Veliki ljudi postajemo upravo na sitnicama. Znači već ste posebni, već ste dobri. Zašto mislite da treba da ulažete nadljudske napore da bi ste bili dobar čovek? Ne treba. Pustite, ima ko će i to, ali vi ne treba. Vi treba da činite svakodnevne male sitnice, koje su nekome velike. Tako se postaje dobar čovek. A ako postanete dobar čovek, onda više nema potrebe da se pitate da li takvi postoje, jer vi postojite.
Dobar čovek se postaje tako što se to jednostavno bude. Nema tu neke filozofije. Samo se svaki dan zapitajte: ˝Da li mogu danas da uradim nešto za nekoga˝? Ako ništa, možete za sebe. Možete da se ne osuđujete, ponižavate... Možete da kažete sebi nešto lepo, uradite za sebe nešto lepo, neku malu stvar. Bilo šta što će vam staviti osmeh na lice. Jer dobri ljudi se po tome poznaju.
Kada izaberete da budete dobar čovek više se ne pitate da li takvi postoje. Tada znate da u svakome vidite dobrog čoveka, jer svi mi to imamo, ali ono što nemamo je hrabrost. Zato su dobri ljudi diskretni ´mali´ heroji. Oslobodite heroja u sebi, vi to možete!
Нема коментара:
Постави коментар