Ima tako tih situacija kada pomislite da ne može gore, kada ste očajni, u agoniji... Kada više ne znate šta i kako, kada ste sve probali i jednostavno više ne vidite izlaz. Ima u svemu tome i tih nekih ljudi koji su vam morali pomoći, a nisu. Pa vam je još gore. Ima i toga da vam se sve skupi pa se pitate je li baš moralo sve odjednom, a zatim se setite i one da nesreća nikad ne ide sama. Pa mislite kako ste prokleti, običan baksuz, osuđeni na mučenje ili vas je neko jednostavno omađijao. Svašta padne na pamet u trenucima slabosti i svašta bi ste probali i učinili. Dobra stvar je da ipak možete nešto da učinite.
Prvi i najvažniji korak, a za većinu i najteži, je prihvatanje situacije i prihvatanje odgovornosti za tu situaciju. Koliko god da je loše, verujte mi, moglo je i gore. A ako nije i na samom ste dnu, opet je dobro, jer sa dna nemate kuda, sem gore. Prihvatite situaciju, ne bežite od nje. Recite sebi: ˝Ok, tu sam gde sam, loše je ali je ovo moja realnost i prihvatam je˝. Tada ste već smanjili otpor i situacija je već puno bolja, iako ne vidite.
Sledeće što morate napraviti, sada kada ste prihvatili situaciju, je da preispitate sebe da li ste možda vi doveli sebe tu gde jeste? Razmislite, koliko ste se u zadnje vreme pribojavali ove situacije, koliko ste pričali o njoj, koliko ste kukali, koliko vam je fokus bio na negativnim stvarima? Prestanite to da radite, jer problem i rešenje nikada nisu na istoj ´talasnoj dužini´. Da bi ste našli rešenje, nikada nemojte razmišljati onako kao kada ste upali u problem. Morate se izdići iznad toga. Morate prestati da pričate o problemu a više se skoncentrisati na to kako bi ste se osećali da je taj problem rešen. Čak i ako se situacija ne popravi, bar ćete smanjiti stres, a popraviće se. Znam da vam je teško da mislite lepe misli, ali i ne morate. Dovoljno je za početak da nemate misli. Vežbajte, svaki dan. Tako će vam biti lakše da prepoznate one negativne, ´sklonite´ ih u stranu i učestvujete u onim pozitivnim. Kada to uspete, onda počnite da tražite rešenje, jer će vam tako lakše doći. Ja bih sebi, u teškim situacijama, često govorila: ˝Koliko si ti moćna kad imaš ovakav problem, pa ni to ne može svako˝. I odmah bih se osećala bolje. Bar bih, u početku, na taj način smanjivala fustraciju. Sigurno i vi imate neku svoju rečenicu koja vas diže. Ako je nemate pod hitno je nađite.
Zadnja stvar koju morate da osvestite je i to da je ova situacija, koja se trenutno dešava, možda došla sa razlogom. Možda, da bi se nešto bolje moglo desiti, morate i ovo doživeti i iz svega nešto naučiti. Najčešće su teške situacije tu da nas nečemu nauče, raščiste nam teren, sklone suvišne ljude i pomognu nam da shvatimo šta zapravo želimo. Upravo zbog toga trebate da je prigrlite. Noć jeste nekada duga i tamna, ali zapamtite da je najtamnije pred svitanje. Nemojte sada da odustanete. Možda je već ujutru baš to jutro. Kada najmanje možete, tada najviše morate.
Нема коментара:
Постави коментар