Prvo da razjasnimo nešto, ne vežete se vi za ljude, već za osećaj koji ti ljudi bude u vama. Ja ne verujem u vezivanje, više rezonujem sa uzajamnim davanjem bilo ljubavi, bilo poštovanja, bilo dobrote... Vezati se za nekoga, ja percepiram tako kao da stavljam svoj život u njegove ili njene ruke, a to nikako ne ide samnom. Tako da, morala sam da razjasnim ovaj pojam. Pa, zašto sam onda stavila baš tu reč ´vezati´? Zato što je dosta ljudi koristi, baš u opisivanju odnosa, a da zapravo i ne znaju šta tačno znači. Dakle, niste se vi vezali za osobu već za osećanja.
Krenimo od početka. Vi upoznate neku osobu, krene interakcija, druženje i posle nekog vremena dođe do onoga ´kliknuli smo´. I to je zaista fenomenalno ukoliko je odnos zasnovan na nesebičnim emocijama (o tome drugi put). Ovde i sada želim da se bavim ljudima koji se posesivno ´vežu´ za nekoga. Kada već imate osobu pored sebe, koja u vama izaziva predivne emocije, pored koje učite, rastete, koja vam imponuje, hvali vas, fokus joj je na vašim vrlinama, neki od vas, u koliko ta osoba to isto pruža i drugima, osete ljubomoru. Znate za onu čuvenu, koju sam puno puta čula da devojka kaže za drugaricu, a školski je primer onoga što želim da objasnim: ˝ali ne možemo i ja i ona da joj budemo najbolje drugarice, ili sam ja ili ona˝, ili kad dečko kaže devojci: ˝ne možeš sa svima da budeš bliska kao samnom˝. Jednostavno želite da budete nešto posebno za tu osobu, samo vi i niko drugi.
Zašto vam ovo pričam? Zato što, te osobe vas najčešće hvale, veličaju vaše vrline, jer velikim ljudima će uvek fokus biti na vašim vrlinama, o manama pričaju samo neostvareni ljudi. Vi se pored takve osobe osećate sjajno, rastete, neretko vam i ego raste, postajete bitni sami sebi. Moje pitanje je - Zašto ste dozvolili sebi da se zahvaljujući drugome osetite bitnim? I čim taj neko to isto počne i drugome da pruža vi podsvesno pomislite kako niste posebni toj osobi (a samim tim ni sebi) već kako je ta osoba dvolična i, sad ono čuveno - ´uvlači´ se svima. I tu počinje da se javlja to negativno osećanje. Ovo je klasičan primer manjka samopouzdanja. Sebi niste bitni i treba vam neko drugi ko će da vam potvrdi vašu vrednost. Vi se vežete za to ´moćno´ osećanje i ne možete da prihvatite, tačnije vaš ego ne može da podnese kada ta osoba isto to i drugima pruži. Ja bih se tu fokusirala na sebe, kao što i jesam jednom davno kada sam prepoznala ovo kod sebe. Jer niko drugi vama ne izaziva osećanja do vi sami sebi. Razmislila bih ko ili šta je meni toliko srozao samopouzdanje i ubedio me da nisam posebna pa mi treba drugi da mi to potvrdi ili govori. Zapitajte se to, jer zaista je sve u vama.
Ono što ja mogu da vam kažem jeste da zaista, puno vredite. Da ste fenomenalni, predivni i ponavljaću ovo ako treba u svakom postu jer mi je zaista bitno da se što veći broj ljudi okrene sebi, nauči od sebe i shvati koliko smo mi savršeni baš ovako ´nesavršeni´. Ako je potrebno po ceo dan sebi ponavljajte da vredite. Ne dozvolite da vam neko na bilo koji način umanji vrednost. Samo govorite da ste neverovatni, sve dok ne poverujete u to kao što ste nekada poverovali da niste. I zapamtite da ljudski um poveruje u sve što se puno puta ponovi.
Нема коментара:
Постави коментар