Pre par godina sam konstantno svedočila jednim te istim izjavama ljudi. Njihovim istinama koje su vrlo brzo postale i moja istina. Jer, znate onu, kako veruješ tako ti je. Puno puta bih od drugarica čula da im treba momak da bi bile srećne. Od drugova isto. Kako im treba devojka da im se sve posložilo u životu. Imala sam i drugaricu koja bi često znala reći da hoće muža i dete da bi bila ispunjena. Često je govorila da joj je bez toga život odvratan. I onda sam shvatila da i ja zapravo mislim isto. Jer, to i jeste bila moja realnost. Život je upravo onakav kakve su ti misli.
I onda u jednom trenu staneš i razmisliš. Znači, meni treba neko da bih ja bila srećna? A šta ako je suđeno da TAJ neko nikada, u celom mom životu, ne dođe? Znači onda nikada neću biti srećna? Jel shvatate šta mi sebi radimo? Mi svesno stavljamo našu sreću u tuđe ruke. -Kad budem imala dečka, biću srećna. -Kad budem imala posao svojih snova, biću srećna. -Kad budem isplatila sve račune, biću srećna. -Kad položim sve ispite, biću srećna. -Kad isplatim kredit, biću srećna. -Kad vratim sve dugove, biću srećna...... A šta ako to ´Kad´ nikada ne dođe? Znači nikada nećemo biti srećni? Pa jel vi stvarno mislite da je u tome smisao života? Ne znam za vas ali meni se zavrti u glavi od ovolikih ´Kad´. To su iluzije kojim mi zavaravamo sebe. Mislimo da nam je nešto drugo potrebno da bi smo bili srećni. E pa imam jedno otkriće za vas. Ne treba vam ništa osim vas samih. Vaša sreća je samo vaša. Pa zašto je onda stavljate u tuđe ruke? Vi ste dobili rođenjem moć izbora. Vi birate da li ćete biti srećni. Vi birate da li će vaša sreća zavisiti od vas ili od drugih. Tek kada naučite biti srećni sami sa sobom, tek tada ćete dobiti i ono sa čime mislite da bi ste bili srećni.
Razmislite malo, koliko ima, po vama, ´savršenih´ veza. Znate nekoga i mislite kako ima savršenog i predivnog partnera, a nije srećan. Pa vam ništa nije jasno. Ili znate nekoga ko ima gomilu para, a nije srćan. Pa vam opet nije jasno kako. Zatim znate nekoga ko ima, za vas, idealan posao, i opet nije srećan... Imate milion takvih primera što vam i dokazuje upravo to da je sreća naš izbor koji ne sme da zavisi od drugih ljudi ili od materijalnih stvari.
E sad, za kraj želim da vam kažem nešto. Ako ne znate kako da budete srećni, jer vam je trenutna situacija teška, igrajte se. Tako sam i ja počela. U početku sam se igrala sama sa sobom tako što bih se probudila i rekla: ˝Danas ću samo da se fokusiram na lepe stvari˝. To bi prvo bile banalne stvari. Fokusirala bih se na lep dan i samo o tome razmišljala, ili na to kako mi je danas kosa lepa, ili kako sam srela dragu prijateljicu, ili bih mazila psa... Dešavalo mi se npr. (dok sam bila bolesna) da imam strašne bolove, tad bih sreću nalazila u tome što nisam na fakultetu već su me bolovi zatekli kod kuće pa mogu da legnem, ili bih zamislila kako se moj organizam isceljuje upravo dok trpim bolove. Uporno sam se trudila da nađem bar mali razlog koji će mi promeniti fokus sa negativnog na pozitivno, i vremenom je sve postalo lakše.
Vremenom se naviknete da više uočavate lepe stvari, a manje negativne. Više uživate u Suncu, a manje se nervirate što ćete možda od istog izgoreti. Jače ostetite kišu, a manje se brinete oko toga koliko ćete pokisnuti. Glasnije se smejete, a manje obraćate pažnju da li to nekome smeta, smeh nikome ne bi trebalo da smeta. Lepše volite bliske ljude, a manje se brinete šta o tome drugi misle. I onog trenutka kada shvatite na čemu sve imate da zahvalite Bogu, shvatite upravo to da vam za sreću niko ne treba, i tad dobijete sve ono što ste mislili da vam treba. Samo vežbajte. Vežba čini čuda!
Нема коментара:
Постави коментар